Када бисмо све дјечије осмијехе могли пребројати видјели бисмо колико наде постоји у овом суморном свијету…
Заборавили смо се радовати, жељети, хтјети, моћи… Но, наша дјеца нису. Она нас свакодневно подсјећају да ће сунце изнова синути и да вриједи даље корачати стазом живота.
Данас је Међународни дан дјетета. Питамо ли се какав свијет смо скројили за своју дјецу? Да ли је по њиховој мјери? Имамо ли право одустати? Смијемо ли се уморити и напустити позорницу живота?
Не, не смијемо! Кроз нашу школу су генерације ученика прошле и све су нам дале најбоље од себе. Вјеровали су у нас. Вјерују и данас. Када погледамо фотографије многобројних школских активности, са којих нас са повјерењем и радошћу гледају дјечије очи, онда знамо да одустајања нема. Дјеца желе да их водимо и учимо. На нама је да нађемо пут до њих и стрпљиво и упорно их подстичемо да све сигурније корачају кривудавом стазом живота…
Драга дјецо, опростите одраслима, животу и свијету што нису савршени! Ви јесте, такви какви сте. Ви сте наше огледало. Потрудићемо се сви заједно да добијемо што човјечнији и хуманији одраз у њему. Када је срце племенито учење се као пламен шири, јер само добро срце научити може важне ствари.
Нека нас Међународни дан дјетета подсјети да пружимо руке једни другима и омогућимо дјеци слободан лет!
